Произвођач
Слика Епископ Атанасије - О икуменизму и екуменизму

Епископ Атанасије - О икуменизму и екуменизму


Ови текстови су информативно и духовно-богословски корисни данашњем српском читаоцу, у времену када се велика граја диже против сваког „Екуменизма".

Предговор приређивача

Како је Братство Св. Симеона са Манастиром Трдошом покренуло иницијативу за издавање Сабраних дела Владике Атанасија - на што он још није дао своју сагласност - ми смо, прегледајући и издајући поједина дела Владике Атанасија (в. Библиографију његових радова на крају од нас објављене књиге „Христос Алфа и Омега", Врњци-Требиње 2004"), наишли на неколико његових, ранијих и скоријих, објављених и необјављених текстова о Екуменизму - који Владика дели и разликује на: Православни Икуменизам (саборнокатоличанскост и васељенскост Православне Цркве) и на Екуменизам, који дели на Римски (=римокатолички) и Женевски (=протестантски) - замолили смо га да то објавимо посебно у књижици која је, ево, пред читаоцима.

Сматрамо да ће ови текстови бити информативно и духовно-богословски корисни данашњем српском читаоцу, у времену када се велика граја диже против сваког „Екуменизма", без расуђивања и „разликовања духова", које богословско-духовно разликовање и расуђивање Владика Атанасије овде пројављује и, као православни богослов, саветује.

Текст „Правосавни Икуменизам", писан још 1970. године (на који се у доброј мери наставлља Владичин уводни текст у његов превод Свештених Канона Цркве, Бгд. 2005, стр. 9-29), познат је већ многима, и он баца светлост на све остале овде сабране текстове, док остали текстови су мало или нимало познати у јавности, - зато их и објављујемо. Односно Римског Екуменизма, Владика нам је у разговору говорио да он спрема детаљнију оцену и процену новијег дијалога са Римском Црквом - од Минхена 1980. године до најновијег „Равенског документа" 2007.

На крају, пошто Православни Црквени идентитет нас Срба обухвата и наш црквено-народни језик и писмо ћириловско, додали смо на заршетку и краћи Владичин текст Слово о језику Српском ћириловском, који је мало познат а толико значајан.