Произвођач
Скоро прегледани прозводи
Слика Свети Фотије Велики - БИБЛИОТЕКА

Свети Фотије Велики - БИБЛИОТЕКА


Том I, Кодекси 1-64

Свети Фотије Велики (820-891) је једна од сигурно најзначајнијих, најученијих и најнеобичнијих личности у читавој источној (византијској, православној) цивилизацији.

Он је као цариградски патријарх и започео одлучни сукоб са нагомиланим јересима хришћанског Запада и, конкретно, са моћним римским папом Николом Првим (који је желео да постане ништа мање већ "патријарх свих патријараха"). 
Проклео је поменутог папу, аргументовано осудио јеретичко исповедање вере (спорна питања превасходно везана за "et filioque" у "Вјерују") у територијама под римским духовним утицајем, почевши са детаљним и системским канонским и догматским пресабирањем и реорганизацијом живота у Цркви.

Од Фотија и половине деветог века (дакле, скоро две стотине година пре коначног раскола) почиње континуирана историја правоверног и православног хришћанства на византијском Истоку и дефинитивна деоба јеванђелског наслеђа на два суштински (историјски, теолошки, цивилизацијски) супротстављена дела.

Уз све то, Фотије је био и изванредно учен и у правом смислу речи надахнут духовник и патријарх. 
Поред осталог, написао је своју обимну и јединствену "БИБЛИОТЕКУ" ("Мириовивлон" или "Мириобиблон") - комплетан преглед античке (грчке & римске) и источно-православне књижевности све ОД СЕДАМСТОТЕ ГОДИНЕ ПРЕ НАШЕ ЕРЕ ПА СКОРО ДО ДЕВЕТСТОТЕ ГОДИНЕ НАШЕ ЕРЕ.

1600 година историје учене духовности је ту генијално приказано преко чак 386 антологијски важна списа паганских и хришћанских аутора (од којих је велики део данас заувек изгубљен или постоји само у кратким фрагментима, па о тим рукописима знамо искључиво преко Фотијеве рецензије).

Бивши (пре него што је изабран за патријарха) царски официр и учени интелектуалац (професор на обновљеном Цариградском универзитету), Фотије Велики је дуги низ година држао предавања својим ученицима и поштоваоцима (међу њима и Светим Ћирилу и Методију), на којима је опширно или лаконски (како-кад и како-где) изрекао свој коначни и јасни суд о свим важним именима духовне културе старог и средњовековног доба. И то, често, на веома духовит и скоро саблажњиво-смео, сасвим непосредан начин.

Фотије је на Западу обележен и оцрњен као наводни "зачетник калвинизма и реформације", "мрачни архијеретик" и непомирљиви противник империјалног и политиком уоквиреног папског римокатолицизма (у том смислу га помиње и Џемс Џојс у "Уликсу", као и ништа објективнији Шарл Дил и Стивен Рансимен), али га је зато најправославнији цвет духовне елите са Истока јавно и без резерве прослављао (од средњовековних Руса који га називају "првим проповедником и крститељем после Андреја Првозваног", па до Светог Јустина Ћелијског који га назива "равноапостолним проповедником, заштитником и исповедником православне вере" и Константина Каварноса који се сложио са означавањем овог великог цариградског патријарха као "Оца јединства Цркве").

Фотијева "Библиотека" (дословно: "Мноштво књига") у 280 кодекса и чак 386 описаних књижевних дела је својевремено преведена на латински, а онда и на француски, новогрчки И САДА - СРПСКИ ЈЕЗИК. 
Трудом и ретком ерудицијом врсног преводиоца, мог доброг пријатеља Младена Станковића, управо је изашао (64 кодекса на 300 страна) први од зацртаних девет томова Фотијевог ремек-дела, чиме ћемо, како изгледа, претећи енглеске, немачке и руске преводиоце и проучаваоце ове древне књижевно-теолошке, те философске Енциклопедије, врхунца византијске мисли (не само) деветог века. 
По Европи (ван Француске) су превођени само одломци "Библиотеке", што Младенов подвиг чини још већим и важнијим. 
Ех, још кад би каква српска државна (или невладина) институција припомогла овај искључиво лични подвиг и учинила га тако нашим заједничким подухватом, било би то право правцато чудо и добар знак за почетак неког другачијег доживљаја православне културе и наговештај истинске духовне обнове. Кажем, кад би... али... 
То је већ дуга и друга прича. Па да не кваримо радост празновања могућности да на српском можемо да читамо овај екстензивни преглед најмање познатог и, истовремено, најважнијег дела нашег духовног наслеђа...

Није случајно Свети Фотије добио своје "светлосно име" ("фотиос": светлосни) и оволики значај. 
Довољно је само прочитати шта о њему пишу стручњаци попут Ханса Георга Бека, Димитрија Богдановића или Френсиса Дворника, или се подсетити да је од 269 цариградских патријараха (међу којима су и Свети Јован Златоусти и Свети Григорије Богослов) САМО ЈЕДАН прозван "ВЕЛИКИ" - и то управо Фотије, писац ове величанствене "Библиотеке", духовни херој одбране православља и зачетник крштавања Руса, Бугара и Срба.


Издавач: Предање, Београд, 2016.

287атр, тврд повез

 



Тренутна оцена 0,00. Укупно гласова 0.
 

$20.57 (USD)
Утисци о прозводу