Произвођач
Скоро прегледани прозводи
Слика СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ ЧУДОТВОРАЦ

СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ ЧУДОТВОРАЦ


Житије и акатист

Уместо поговора - напомене приређивача:

Анђео Божији у људском лику и живи светитељ – тако је младог јеромонаха Јована, будућег Чудотворца Шангајског, описивао свети владика Николај Жички. Река чудеса коју је Господ по молитвама Свога угодника обилно излио још у Шангају не пресушује ни данас, чему и сами неретко можемо да будемо сведоци. Свети Јован Боси, како су га звали у Паризу, као огњени стуб и даље обасјава стазе којима ходимо.

Само годину дана након што је у Сан Франциску светитељ и званично прослављен, појавила се прва књига о њему на српском језику у издању “Образа” из Београда (1995). У наредних неколико година ова књига је доживела још два проширена издања. Имао сам срећу и благослов да скромно допринесем томе делу, превођењем појединих места другог (1997) и трећег (1998) издања. Но, будући да се књиге о светом Јовану углавном више не могу наћи, а знајући какву су радост и утеху оне доносиле читаоцима, прошле године, када сам посећујући Леснински манастир у Француској* дошао до нових материјала о животу светитеља Јована, настала је идеја о овој књизи. Осим житија, она садржи први пут на српском језику текст св. Јована Шангајског о православним светитељима Запада.

Истраживање житија светих Запада била је једна од главних преокупација светитеља Јована, поготово за време његовог архипастирског служења у Западној Европи (195 1 - 1962 ). На крају књиге налазе се Акатист св. Јовану, који је написао његово духовно чедо јеромонах Серафим Роуз (преподобни Серафим Платински), као и величаније, тропар и кондак светитељу. Књига је илустрована фотографијама од којих се већина у Србији објављује први пут.

Још неколико напомена о самом Житију. Приређујући ову књигу, као основни извор користио сам Кратко житије светитеља Јована (A Brief Life of Our Father Among the Saints, Archbishop John, Wonder-worker of Shanghai and San Francisco), издање из 1997. (види стр. 2). Ово житије дато је у целини, а на местима где сам сматрао да је сувише оскудно те да би га требало проширити , користио сам Житије које су написали јеромонах Серафим Роуз и игуман Герман, и то две верзије: као посебно издање из 1979. године ( “ Блаженный Архиепископь Иоаннь Максимовичь”) и као чланак у часопису “Русский Паломникь” из 1994. године (бр. 9, стр. 9-27). Осим поменута два главна, користио сам још неколико споредних извора. Недуго по светитељевом упокојењу управо су будући оци Серафим и Герман добили задатак да прикупљају податке о његовом животу, као и сведочења људи који су га познавали и којима су били познати примери његовог чудотворства. Тај посао они су годинама предано обављали и као резултат најпре се појавио Летопис поштовања светитеља Јована , а потом његово Житије. У овом издању налазе се нека места из тог Житија која су у ранијим српским издањима била изоставље на, као на пример први пасуси из поглавља “Уњкави Мојсије” (види: “Русский Паломникь” бр 9. [1994], стр. 16-17, или: “Блаженный Архиепископь Иоаннь Максимовичь” [1979] стр 21-23. и упореди са почетком истог поглавља у српском издању из 1998).

Интересантно је упоредити и саме изворнике: у издању из 1979. године, које је објављено за живота аутора, оца Серафима Роуза, пише: “У Кини су се сви јерарси осим (кроме) Владике Јована саблазнили сергијанством и прешли у совјетску цркву…” (“ Блаженный Архиепископь Иоаннь …”, стр. 22). А у издању из 1994, објављеном дванаест година након ауторовог упокојења (“ Русский Паломникь ”, бр. 9. стр. 16), на истом месту стоји: “У Кини су сви јерарси укључујући (включая) и Владику Јована признали Московску патријаршију…”, мада је из целог контекста очигледно да је у питању грешка. Сличних примера има још, наведен је само један карактеристичан, иако то нема директне везе са нашим издањем.

На крају, надам се да ће и ова књига загрејати срца свих који хоће да живе побожно у Христу, да ће бити надахњујућа у њиховом свакодневном подвигу, те да ће нам светитељ Јован свима бити узор у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти . “Погледај на убогост речи наших, које ти ипак из љубави приносимо, и помози нам, угодниче Божији Јоване, да се убудуће очистимо од сваке нечистоте тела и духа, делајући Господу са страхом и радујући Му се са трепетом”.

Уочи Недеље Православља, 16/29. фебруара 2004.

* Леснинска женска монашка обитељ избегла је из Русије након револуције и све до краја Другог Светског рата била је смештена у фрушкогорским манастирима. Данашњи њихов манастир, у који је сестринство прешло из Србије, основао је свети Јован Шангајски одмах по своме доласку у Западноевропску епархију. У манастиру још има сестара које су биле његова духовна чеда, а као највећа светиња чува се део његових моштију.

 

Издавач: Центар за православне предањске студије, Београд, 4. издање, 2011.

128 стр., тврд повез, 17цм