Историја египатског и палестинског монаштва од 4. до 6. века, обрађена у овој књизи показује колико је византијски свет и читава Византијска Империја била обележена процесима који су се догађали унутар њених манастира. Књига нас води у дубину пустиње где се бије јединствена битка за очување праве вере и оповргавање свега што та вера није. Виђена кроз призму манастира и пустиње Хришћанска Империја остварује своје једино назначење као чувар истинитог вероисповедања стеченог искуством у пустињи исклесаних карактера благодатних сведока Оваплоћења Хритовог. За аутора, историја света јевише обогаћена одласком светих Евтимија и Теоктиста у пустињу него Ираклијевим освајањима или Јустинијановим кодексима. За њега допринос људској култури није толико градња велелепних здања рановизантијског света и писана дела тадашњих ствараоца колико стицање богопознања у пустињама и пештерама земаљским.. Кроз строго научну форму ове историје монаштва Египта и Палестине пројављује се захвалност пустињским оцима за остављено нам непроцењиво духовно благо - непотрошиво наслеђе за сва покољења.
Издавач: Манастир Подмаине, Будва, 2008.
232 стр., броширан повез