Произвођач
Скоро прегледани прозводи
Слика СВЕТИ ПАЈСИЈЕ ВЕЛИЧКОВСКИ

СВЕТИ ПАЈСИЈЕ ВЕЛИЧКОВСКИ


Из­вор­но из­да­ње књи­ге Бла­же­ни Пај­си­је Ве­лич­ков­ски, ко­ју је пре­вео о. Се­ра­фим Ро­уз, нај­пре се по­ја­ви­ло 1972. го­ди­не као се­ри­јал, и то у спо­мен 250-го­ди­шњи­це ро­ђе­ња св. Пај­си­ја ...

 

Из­вор­но из­да­ње књи­ге Бла­же­ни Пај­си­је Ве­лич­ков­ски, ко­ју је пре­вео о. Се­ра­фим Ро­уз, нај­пре се по­ја­ви­ло 1972. го­ди­не као се­ри­јал, и то у спо­мен 250-го­ди­шњи­це ро­ђе­ња св. Пај­си­ја, док је у об­ли­ку књи­ге штам­па­но 1976. го­ди­не. Овај по­ду­хват је ре­зул­тат ве­ли­ког тру­да издавачā, а при­ми­тив­ни усло­ви у ко­ји­ма су ра­ди­ли упра­во под­се­ћа­ју на те­шко­ће ко­је је св. Пај­си­је под­но­сио у на­по­ру да све­то­о­тач­ку му­дрост учи­ни до­ступ­ном са­вре­ме­ном мо­на­штву. Ка­да је свет ен­гле­ског го­вор­ног под­руч­ја са­знао за св. Пај­си­ја, он је био про­сла­вљен у це­лој ва­се­ље­ни као све­ти­тељ. И упра­во у Ма­на­сти­ру св. Пај­си­ја у Мол­да­ви­ји, на чу­де­сан на­чин обре­те­не су мо­шти за ко­је се ве­ру­је да су ње­го­ве.
Из­вор­ну би­о­гра­фи­ју св. Пај­си­ја, ко­ја слу­жи као осно­ва за све по­то­ње вер­зи­је ње­го­вог жи­ти­ја, на­пи­сао је ње­гов не­по­сред­ни уче­ник Ми­тро­фан на сло­вен­ском је­зи­ку. Она је по­ста­ла оми­ље­на и ме­ђу сло­вен­ским и ме­ђу мол­дав­ским мо­на­си­ма. За­сно­ва­на је на из­вор­ним ру­ко­пи­си­ма ауто­би­о­гра­фи­је св. Пај­си­ја, ко­ја при­по­ве­да са­мо о пр­вом раз­до­бљу ње­го­вог жи­во­та, пре до­ла­ска на Све­ту го­ру. Уско­ро су усле­ди­ле три дру­ге би­о­гра­фи­је, укљу­чу­ју­ћи и оне на ру­ском Иса­ка Учи­те­ља и Гри­го­ри­ја IV, ми­тро­по­ли­та угар­ско-вла­шког, као и не­скра­ће­ну сло­вен­ску вер­зи­ју схи­мо­на­ха Пла­то­на. Ова је има­ла ве­ли­ки ти­раж ме­ђу сло­вен­ским уче­ни­ци­ма св. Пај­си­ја. Ту вер­зи­ју је ко­нач­но по­но­во ис­пра­вио Иван В. Кир­је­јев­ски и не­ки мо­на­си из Оп­тин­ског ма­на­сти­ра, та­ко да је об­ја­вље­на као књи­га у из­да­њу Оп­тин­ског ма­на­сти­ра 1847. го­ди­не, за­јед­но са не­ким спи­си­ма св. Пај­си­ја и ње­го­вог стар­ца, оца Ва­си­ли­ја Мер­ло­по­љан­ског. Упра­во та по­след­ња вер­зи­ја схи­мо­на­ха Пла­то­на, на­зва­на ‘оп­тин­ска’, са­да се на­ла­зи пред чи­та­о­цем. Пре­ве­де­на на ен­гле­ски у вре­ме ка­да је ауто­би­о­гра­фи­ја св. Пај­си­ја би­ла не­до­ступ­на и сма­тра­на из­гу­бље­ном, са­да­шња оп­тин­ска вер­зи­ја је про­ши­ре­на и ис­пра­вље­на из дру­гих из­во­ра, на­ро­чи­то из пи­са­ма са­мог св. Пај­си­ја.
 
Мо­нах Ге­ра­сим,
на дан упо­ко­је­ња св. Пај­си­ја, 1993.
Ма­на­стир св. Гер­ма­на Аља­ског,
 

Пла­ти­на, Ка­ли­фор­ни­ја


 

 Издавач: Манастир Подмаине, Будва, 2008.

294 стр., броширан повез