Лаза К. Лазаревић (13. мај 1851. - 10. јануар 1891.)

            Рођен у Шапцу, у трговачкој породици. У деветој години остаје без оца. Основну школу и нижу гимназију учи у родном Шапцу, а потом у Београду вишу гимназију, где се уписује на Правни одсек Велике школе. У време његовог студирања на Великој школи у Београду међу ондашњим студентима веома је јак покрет Светозара Марковића, којим је и Лазаревић најпре био одушевљен. Међутим, касније је утицај његов мајке, потпуно супротан оном Светозара Марковића, очигледно надвладао.

Као државни стипендист борави у Берлину где студира медицину (1872 - 1879). Касније је радио као лекар практичар, цивилни и војни лекар, а уз пут се бави књижевним радом.

            Књижевни рад почиње 1868. преводима Чернишевског, Гогоља и дарвинистичких природњачких чланака, а потом 1879. и својом приповетком Први пут са оцем на јутрење. Написао је мало, девет завршених и осам незавршених приповетки. О Лазаревићу се углавном говори као о песнику српске патријархалне породице и идиличног живота српског села. Готово никако Лазаревић није третиран као хришћански писац.

            Умро је од туберкулозе.