Око нас се од­ви­ја рат, и то не­пре­ки­дан и окру­тан, рат у ко­јем не­ма при­мир­ја и ко­јем не­ма кра­ја, у ко­јем не­ма ни пе­бед­ни­ка ни по­ра­же­них. По­сто­је са­мо џе­ла­ти и њи­хо­ве жр­тве! У по­жа­ру ра­та, за­пра­во, на­ла­зи се це­ли свет, али је нај­о­чи­глед­ни­ји на те­ри­то­ри­ја­ма оних на­ро­да ко­ји се по­но­се сво­јом ци­ви­ли­за­ци­јом, кул­ту­ром и про­гре­сом. Оди­ста, на де­лу је не­чо­веч­ни и си­сте­мат­ски по­кољ, ге­но­цид без пре­се­да­на ко­ји се не мо­же  упо­ре­ди­ти ни са чим у све­у­куп­ној исто­ри­ји чо­ве­чан­ства. На де­лу је рат ро­ди­те­ља про­тив сво­је де­це, рат у ко­јем се крв по­то­ци­ма ли­је и у ко­јем уби­ство иде ру­ку под ру­ку са му­че­њем. Ипак, по­кољ ко­ји сва­ке го­ди­не од­но­си де­се­ти­не ми­ли­о­на жр­та­ва, из не­ког раз­ло­га, не на­зи­ва се пра­вим име­ни­ма: уби­ством не­ви­них и бес­по­моћ­них, са­ди­змом џе­ла­та, оза­ко­ње­ним пра­вом на уби­ство, већ је, с ли­це­мер­ством ти­пич­ним за да­на­шњег чо­ве­ка, скри­вен и за­ма­ски­ран нео­д­ре­ђе­ним и без­оч­ним еуфе­ми­змом - абор­тус.

 

Арх. Рафаил Карелин