Произвођач
Слика Свети Григорије Богослов -ТРИ БЕСЕДЕ О ЕПСИКОПИМА

Свети Григорије Богослов -ТРИ БЕСЕДЕ О ЕПСИКОПИМА


Свети Григорије Богослов, ТРИ БЕСЕДЕ О ЕПСИКОПИМА - О светом Атанасију, светом Василију и опроштајна беседа епископима Васељенског сабора.

Познато је да епископ Атанасије Јевтић своје књиге пише или приређује са великом акрибијом и ерудицијом и да оне садрже додатке који превазилазе уобичајене напомене које подразумева класичан научни апарат. Такав приступ од читалаца тражи додатну пажњу и напор, али доноси и многе користи. Све ово се односи и на преводе три беседе светог Григорија Богослова „о двојици најзнаменитијих и највећих Епископа и богослова његовог времена, а можда и свих времена – Атанасија и Василија; трећа пак беседа је репрезентативна за самог Григорија као Епископа, тачније Архиепископа Цариградског, коју је он упутио сто педесеторици Отаца учесника Другог васељенског сабора и представља подсетник на дуг свију да у љубави и истини граде и чувају јединство Цркве Христове“ („Прослов“ Епископа западноамеричког Максима Васиљевића).

Након овог кратког Прослова Владике Максима, следи „Избор из литературе“ који нас упућује на најмеродавније студије о делима Григорија Богослова и на њихова издања (и критичка грчка и француска), која је преводилац користио (Migne PG t. 35-36; ΒΕΠΕΣ, t. 58-64, Атина 1982-86; ΕΠΕ, т. 1-10, Солун 1975-86; SCh, Cerf/Paris 1969-1999). Преводиочев „Увод“ је опширна студија (стр. 11-78) „Свети Григорије Богослов (329-390) као Архиепископ Цариградски (379-381)“ која је посвећена „његовом литургијском спомену, као великом Служитељу Речи=Логосу Христу. Јер је Григорије Богослов веровао у истиниту реч, у Реч Истине, и деловао њоме у Духу Светоме, и зато је његова реч била поистовећена са вечном Ипостасном Речју Божијом – Христом Богочовеком.“ Напомена „О беседама Светог Григорија укратко“ доноси попис свих 45 сачуваних, са назнаком о чему се и када говори. Преведене у овој књизи су: двадесет прва, „Похвала Атанасију Великом“, о празнику светог Атанасија, 2. маја 379. године; четрдесет трећа, „Надгобно слово Великом Василију“, Кесарија, август-септембар 381 (или 1. јануар 382. године); четрдесет друга, „Опроштајна у присуству сто педесет Епископа Сабора у Цариграду“, говорена у храму Свете Софије крајем јуна – 9. јула 381. године. Дају се и информације о словенским преводима Григоријевих беседа у рукописима (руске и српске провијенције) од XII до XV века, које је Владика Атанасије такође консултовао током превођења „Три беседе о епископима“. Испред сваке преведене беседе је краћи (на две стране) „Увод преводиоца“ са мноштвом занимљивих података који се односе на шири контекст у којем конкретна беседа настаје. Нормално, многи делови све три беседе, у форми фуснота, имају опширна објашњења (схолије) Епископа Атанасија. Као додатак, Владика Атанасије је превео педесетак стихова Григоријеве песме „О свом животу“, чије смо делове недавно објавили, у преводу Челица Миловановић, у Каленићу. (Додуше, Владика Атанасије тај превод критикује, јер је, по њему, Ч. М. ту песму „препричала; теолошка места доста лоше“.) На самом крају књиге је превод „Химне Богочовека Христа“ (Песма 32, 1-19). На једном месту, желећи да илуструје колико је велика и важна теологија светог Григорија Богослова, Епископ Атанасије наводи речи светог Козме Мелода Јерусалимца: „Све што ко за Григорија похвално каже, или учини, одушевљен његовим речима, то говори и чини Христу, а част Христу је јасно и част Оцу Родитељу. Григорије пак, то да јесте и зове се Богослов достојно је добио; а други, и само поставши григориослови (γρηγοριολογοι), добили су славу. Јер који говори Григоријеве речи, Христа изговара, а изговарање Христа јасна је теологија, теологија Тројице најистинитија, од Које је њему и дато да је говори, и озакоњена је да се кроз њега изговара.“

 

Превод са грчког и словенског, увод и схолије Епископ Атанасије, умировљени херцеговачки

 



Тренутна оцена 0,00. Укупно гласова 0.
 

$6.86 (USD)
Утисци о прозводу
ТРИ БЕСЕДЕ О ЕПСИКОПИМА
Sadrzaj knjige se sastoji od Proslova napisan od episkopa Maksima Zapadnoamerickog,uvoda(koji govori o Svetome Grigoriju Bogoslovu kao Arhiepiskopu Carigradskom),o besedama Svetoga Grigorija ukratko,zatim besede pod naslovima Pohvala Atanasiju episkopu Aleksandriskom,Beseda nadgrobna Vasiliju Velikom episkopu Kesarije Kapadokijske zatim oprostajna beseda u prisustvu 150 episkopa i na kraju knjige pesma O svom zivotu koju je licno napisao Sveti Grigorije Bogoslov.Sama tematika knjige je interesantna i zanimljiva i ne toliko teska za razumevanje ali previse informativno opsirna sto moze lako citaoca da zbuni i umori.Naime radi se o tome da skoro na svakoj stranici knjige ispod navedenog teksta je stojalo tumacenje ili objasnjenje neke reci ili pojma sa ne bas malim tekstom sto je lako odvlacilo citaoca sa misli ili teme o prvobitnom tekstu koji je citao.Velika je borba bila nasih Svetih Otaca izmedju jeretika i raskolnika tog doba pa je zbog toga bilo vredno i procitati knjigu i svatiti koliko je truda,napora i Bozije pomoci bilo u sacuvanju i spasenju nase Svete,Saborna i Apostolske Crkve koja se do dana danasnjeg odrzala i ocuvala.Borba nije bila nimalo laka ali je bila vredna,pozrtvovanje puno Hristove ljubavi a prijateljstvo i postovanje izmedju samih episkopa ogromno.Sveti Vasilije Veliki posle Svetoga Atanasija Velikog najzasluzeniji je za pobedu pravoslavlja nad jereticima i izgradnju jedinstva crkve u 4.veku sto se i krunisalo drugim vaseljenskim saborom  u Carigradu 381 g.Mnogo misli prozeto kroz moju glavu dok sma citala ovu knjigu i mnogo pitanja na koje trazim odgovore:Koliko smo mi danasnji hriscani dosledni,odani,verni,pozrtvovani za odbranu Svete Hristove Crkve? ili se samo zovemo hriscani?

Од: zvezdana_lazovic@hotmail.com | Датум креирања: 24.4.2012 9:08:35

Дали је Вам овај утисак помогао? Да  Не (0 / 0)